SADA JE SVE JASNO
– OVO SU USLOVI ZA SRBIJU:
OVO JE MOJ ODGOVOR NA TEKST NA FACEBOOK OD 15. 7. 2017.
SADA JE SVE JASNO
– OVO SU USLOVI ZA SRBIJU: Moramo da priznamo Kosovo, uvedemo sankcije Rusiji,
jedemo GMO i rasprodamo sve što imamo!
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid
Mekalister izjavio je da se Srbija, kao kandidat za pristupanje Evropskoj Uniji,
obavezuje da sledi pravila EU i da uvede sankcije, kad i gde su one neophodne.
I OD RANIJE A POSEBNO SADA POLOŽAJ SRBA MI SLIČI NA NATOVARENOG
MAGARCA U DALMACIJI
Za manje informisane u mediteranaskom podneblju, to sam
gledao kod nas u Dalmaciji, neko se dosjetio kako da magarac kad bude natovaren
ide uzbrdo a da ga ne treba svaki čas šibati po nogama. U naše doba to se za
konolizovane narode, što Srbi jesu, zove izbor između ŠTAPA i ŠARGAREPE.
Naime, da bi natovareni magarac išao i nosio teret neko
se dosjetio, a kasnije i drugi to praktikovali, da na magarčev samar pričvrsti
motku koja je oko pola metra do metar ispred magarčeve glave. Na kraj motke
vlasnik magarca okači svežanj sijena a da bi magarac krenuo on taj svežanj
sijena zanjiše. Magarac dohvati nešto sijena i onda ide jer jedino ako se kreće
svežanj sijena se klati i on tako dohvati po neku slamku sijena. Tako magarac
stekne uslovni refleks (Pavlov) da može čupnuti sijeno ako se kreće.
Srbima su prvo Aleksandar Karađorđević i Nikola Pašić na “samar”
postavili motku a onda je Tito, preko srpskih poltrona mu, dodavao na motku
svježe “svežnjeve sijena”, u vidu: socijalizam kao prelazni oblik do komunizma i
da dalje ne pobrajam.
Sada je Srbima na motku okačen novi svežanj sijena: ULAZAK
U EVROPSKU UNIJU.
Na početku nove ere lađe (brodovi) su uglanom plovili
pomoću jedara (snage vjetra), a tada je najumniji čovjek svog doba i pretor
Rinskog carstva, Seneka, konstatovao da ONOME KOJI NE ZNA U KOJU LUKU TREBA DA
UPLOVI NE POMAŽE NIJEDAN VJETAR.
Ko želi saznati koja je to luka u koju bi Srbima bilo
najbolje da uplove neka prouči moju knjigu SRBI, OGLEDNIMO SE! – OPSTATI ILI
NESTATI? Osnovnu informaciju o toj knjizi možete pročitati na www.durmitara.com
